Ako se odlučite da pišete o američkoj spoljnoj politici gotovo ste nužno osuđeni na fraziranje. Opšta mesta ne možete da izbegnete sve i da ste Takiq Ali ili Oliver Stone. Pa čak, da ste i sam Noam Chomsky. Ipak, ja ću pokušati da prokomentarišem jedan specifičan slučaj, pa se nadam da ovakvih zamki neće biti previše. Radi se o sve češćem apostrofiranju Jemena, saudijskog južnog suseda, kao idućeg ili već najopasnijeg legla Al Kaide danas. Pre samo nekoliko dana, nakon zatvaranja američkih ambasada u nekoliko zemalja Bliskog istoka, sve su ponovo otvorene - izuzev one u Saani, glavnom gradu Jemena.
Istorijat jemensko - američkih odnosa ima dosta sličnosti sa, na primer, istorijom avganistansko - američkih odnosa iz perioda Hladnog rata. I u jemenskom, kao i u slučaju Avganistana, SAD su pokušavale da sa svojim bliskoistočnim saveznicima spreče širenje sovjetskog uticaja. Kako je Jemen sve do kraja Hladnog rata bio podeljena država (na južni i severni deo), nekadašnji Južni Jemen bio je okupiran od strane Velike Britanije više od jednog stoleća, tačnije 128 godina. 1970, tri godine nakon oslobođenja od kolonijalne okupacije, vlasti Južnog Jemena proglasile su tu državu Socijalističkom republikom. U drugoj polovini osamdesetih, jezgro jemenskog Politbiroa likvidirano je od strane Ali Nasera, predsednika Južne Republike koji je uz pomoć vlasti Severnog Jemena ali i svih njihovih, gore navedenih saveznika, došao na vlast 1980. Ovaj podatak je važan zbog daljeg razvoja događaja. Naime, dva dela zemlje ujedinila su se 1990. godine i od tada je na njenom čelu bio Ali Abdulah Sala, bivši predsednik severnog dela, koji je sve vreme Hladnog rata bio anti - komunistički i pro - saudijski. Nakon likvidacije nosilaca anti - kolonijalne borbe na jugu (članova Politbiroa) i ovaj deo, sada ujedinjenog Jemena, trebalo je da se 'očisti' od socijalističkog nasleđa. Kako je predsednik Sala imao punu podršku u SAD i Saudijskoj Arabiji, u civilnom ratu koji je sa 'socijalističkim separatistima' na jugu izbio 1994, Sala je pored obilate pomoći Saudijaca i SAD, koristio i pomoć čoveka koji se, svega nekoliko godina pre toga istakao u 'odbrani' Avganistana od komunizma, Osame Bin Ladena. Nekadašnji vođa Al Kaide je tako, kao što je to bio slučaj i sa mnogim drugim ličnostima (Gadafi, Husein), nekada bio podoban Međutim, iako je utisak da su svi ovi lideri, pre nego što će biti direktno ili indirektno pogubljeni zbog svoje neposlušnosti, postali za SAD beskorisni, oni su nakon otkazivanja poslušnosti postali pogodni za nešto drugo - postali su izgovor pod kojim SAD sada mnogo direktnije uspostavlja vojnu kontrolu na Bliskom istoku. SAD je u marionetskim režimima poput Karzaija u Avganistanu ili Sale u Jemenu, pronašao ono što u Huseinu ili Gadafiju nikada nije. Oni sada u ime SAD, ubijaju sopstveni narod.
Tako je, sve u cilju negiranja neuspeha u Iraku i Avganistanu, za nastavak terorističkih napada morao da se pronađe novi krivac, sa imenom i prezimenom. Pošto to trenutno nije moguće, onda je pronađena država. Novi fokus američkog 'war on teror' je Jemen. Američke bespilotne letelice redovno bombarduju ciljeve uglavnom na jugu zemlje (gle čuda istom onom 'socijalističko - separatističkom' grotlu). Svedočanstva nekih od vođa južnih plemena zapravo govore o tome da se u Jemenu do pre tri ili četiri godine nije ni moglo pronaći više od nekoliko stotina ljudi povezanih sa Al Kaidom. Pa to je gotovo u ravni sa trening kampovima u Sandžaku ili u Bosni. Činjenica da se broj tih članova u značajnoj meri povećao, isključivo je posledica vojnog delovanja jemenskih vlasti uz punu podršku SAD. Jedan od oroza za omasovljenje članstva Al Kaide u Jemenu svakako je i slučaj iz 2009. kada je američkim projektilom Tomahavk (nama na ovim prostorima takođe poznat, pa čak i opevan) pogođeno selo Al Majala na jugu zemlje, pri čemu je poginulo 46 civila. Među njima bila su tri mlađa muškarca, ostalo žene i deca. Pet trudnica takođe. Salin ministar spoljnih poslova o ovom događaju govori kao o 'nesrećnom incidentu'. Ovakvih 'incidenata' ima još mnogo. Pitanje je samo, koja logika prati ova zbivanja. Salinu znamo. Isprva oko 250 miliona američkih dolara godišnje za potrebe anti - terorističke jedinice trošio je da oformi jedinicu koja će pre svega njga držati na vlasti (2009 ta suma je utrostručena, pa 2010 ponovo udvostručena). Može se reći da je u tome delimično uspeo, ali je prošle godine pod pritiskom protestanata i 'Arapskog proleća' morao da siđe s vlasti nakon 33 godine. Za njegovog naslednika izabran je Mansur Hadi, njegov dugogodišnji zamenik, koji je bio jedini kandidat na izborima. Otud i svrstavanje Sale među 'delimično uspešne'. Sa druge strane, nikakav diskontinuitet sa ubijanjem sopstvenog naroda uz pomoć SAD nije napravljen. Obamina administracija postala je prepoznatljivija po intenziviranju delovanja bespilotnih letelica na Bliskom istoku nego li po bilo čemu drugom što se za njegovog mandata dogodilo. Koliko god se trudio, i dalje ne shvatam američku logiku ovde. Finansiraju vladu za koju svi stanovnici Jemena znaju da je u direktnoj vezi sa Al Kaidom - onima zbog kojih je finansiraju. A civili i dalje stradaju. Možda je eto, mogućnost da se socijalistički jug oporavi nakon Civilnog rata iz 1994. svedena na minimum, ali može li ovo bit razlog za celu ovu farsu? Ili je američka administracija potpuno izgubila pilota, baš poput njihovih letelica?
Jedno je ipak sigurno. Ukoliko SAD nastavi sa ovakvom politikom na Bliskom istoku (a pogotovo u Jemenu), svaka njihova aktivnost samo će dovesti do dodatnog osnaživanja otpora. Da li će on biti kanalisan kroz Al Kaidu ili neku drugu organizaciju, manje je bitno. Jedino što će se možda poboljšati jeste zaposlenost u SAD, s obzirom na to da će broj obaveštajaca, vojnika i pripadnika obezbeđenja morati da raste, kako se sigurnost bude smanjivala. Biti globalni hegemon možda zahteva ovakvu vrstu politike. Vojno prisustvo u čak 133 zemlje sveta verovatno je jedan od načina da se svetska dominacija zadrži. Možda nekog jasnijeg plana od gole upotrebe sile na različitim krajevoma sveta i ne mora da bude. Ipak, taj put mora imati kraj. Kako represija bude zaoštravana, zaoštravaće se i otpor. Nema zemlje u kojoj nije bilo tako. Osim možda Kosova, gde je prestonica na dan Klintonovog rođendana redovno oblepljena čestitkama. Ali, niti su sve zemlje Kosovo, niti će svi američki predsednici biti rođeni u leto, kada ljudi nemaju šta pametnije da rade od lepljenja postera sa njihovim likom.
Istorijat jemensko - američkih odnosa ima dosta sličnosti sa, na primer, istorijom avganistansko - američkih odnosa iz perioda Hladnog rata. I u jemenskom, kao i u slučaju Avganistana, SAD su pokušavale da sa svojim bliskoistočnim saveznicima spreče širenje sovjetskog uticaja. Kako je Jemen sve do kraja Hladnog rata bio podeljena država (na južni i severni deo), nekadašnji Južni Jemen bio je okupiran od strane Velike Britanije više od jednog stoleća, tačnije 128 godina. 1970, tri godine nakon oslobođenja od kolonijalne okupacije, vlasti Južnog Jemena proglasile su tu državu Socijalističkom republikom. U drugoj polovini osamdesetih, jezgro jemenskog Politbiroa likvidirano je od strane Ali Nasera, predsednika Južne Republike koji je uz pomoć vlasti Severnog Jemena ali i svih njihovih, gore navedenih saveznika, došao na vlast 1980. Ovaj podatak je važan zbog daljeg razvoja događaja. Naime, dva dela zemlje ujedinila su se 1990. godine i od tada je na njenom čelu bio Ali Abdulah Sala, bivši predsednik severnog dela, koji je sve vreme Hladnog rata bio anti - komunistički i pro - saudijski. Nakon likvidacije nosilaca anti - kolonijalne borbe na jugu (članova Politbiroa) i ovaj deo, sada ujedinjenog Jemena, trebalo je da se 'očisti' od socijalističkog nasleđa. Kako je predsednik Sala imao punu podršku u SAD i Saudijskoj Arabiji, u civilnom ratu koji je sa 'socijalističkim separatistima' na jugu izbio 1994, Sala je pored obilate pomoći Saudijaca i SAD, koristio i pomoć čoveka koji se, svega nekoliko godina pre toga istakao u 'odbrani' Avganistana od komunizma, Osame Bin Ladena. Nekadašnji vođa Al Kaide je tako, kao što je to bio slučaj i sa mnogim drugim ličnostima (Gadafi, Husein), nekada bio podoban Međutim, iako je utisak da su svi ovi lideri, pre nego što će biti direktno ili indirektno pogubljeni zbog svoje neposlušnosti, postali za SAD beskorisni, oni su nakon otkazivanja poslušnosti postali pogodni za nešto drugo - postali su izgovor pod kojim SAD sada mnogo direktnije uspostavlja vojnu kontrolu na Bliskom istoku. SAD je u marionetskim režimima poput Karzaija u Avganistanu ili Sale u Jemenu, pronašao ono što u Huseinu ili Gadafiju nikada nije. Oni sada u ime SAD, ubijaju sopstveni narod.
Tako je, sve u cilju negiranja neuspeha u Iraku i Avganistanu, za nastavak terorističkih napada morao da se pronađe novi krivac, sa imenom i prezimenom. Pošto to trenutno nije moguće, onda je pronađena država. Novi fokus američkog 'war on teror' je Jemen. Američke bespilotne letelice redovno bombarduju ciljeve uglavnom na jugu zemlje (gle čuda istom onom 'socijalističko - separatističkom' grotlu). Svedočanstva nekih od vođa južnih plemena zapravo govore o tome da se u Jemenu do pre tri ili četiri godine nije ni moglo pronaći više od nekoliko stotina ljudi povezanih sa Al Kaidom. Pa to je gotovo u ravni sa trening kampovima u Sandžaku ili u Bosni. Činjenica da se broj tih članova u značajnoj meri povećao, isključivo je posledica vojnog delovanja jemenskih vlasti uz punu podršku SAD. Jedan od oroza za omasovljenje članstva Al Kaide u Jemenu svakako je i slučaj iz 2009. kada je američkim projektilom Tomahavk (nama na ovim prostorima takođe poznat, pa čak i opevan) pogođeno selo Al Majala na jugu zemlje, pri čemu je poginulo 46 civila. Među njima bila su tri mlađa muškarca, ostalo žene i deca. Pet trudnica takođe. Salin ministar spoljnih poslova o ovom događaju govori kao o 'nesrećnom incidentu'. Ovakvih 'incidenata' ima još mnogo. Pitanje je samo, koja logika prati ova zbivanja. Salinu znamo. Isprva oko 250 miliona američkih dolara godišnje za potrebe anti - terorističke jedinice trošio je da oformi jedinicu koja će pre svega njga držati na vlasti (2009 ta suma je utrostručena, pa 2010 ponovo udvostručena). Može se reći da je u tome delimično uspeo, ali je prošle godine pod pritiskom protestanata i 'Arapskog proleća' morao da siđe s vlasti nakon 33 godine. Za njegovog naslednika izabran je Mansur Hadi, njegov dugogodišnji zamenik, koji je bio jedini kandidat na izborima. Otud i svrstavanje Sale među 'delimično uspešne'. Sa druge strane, nikakav diskontinuitet sa ubijanjem sopstvenog naroda uz pomoć SAD nije napravljen. Obamina administracija postala je prepoznatljivija po intenziviranju delovanja bespilotnih letelica na Bliskom istoku nego li po bilo čemu drugom što se za njegovog mandata dogodilo. Koliko god se trudio, i dalje ne shvatam američku logiku ovde. Finansiraju vladu za koju svi stanovnici Jemena znaju da je u direktnoj vezi sa Al Kaidom - onima zbog kojih je finansiraju. A civili i dalje stradaju. Možda je eto, mogućnost da se socijalistički jug oporavi nakon Civilnog rata iz 1994. svedena na minimum, ali može li ovo bit razlog za celu ovu farsu? Ili je američka administracija potpuno izgubila pilota, baš poput njihovih letelica?
Jedno je ipak sigurno. Ukoliko SAD nastavi sa ovakvom politikom na Bliskom istoku (a pogotovo u Jemenu), svaka njihova aktivnost samo će dovesti do dodatnog osnaživanja otpora. Da li će on biti kanalisan kroz Al Kaidu ili neku drugu organizaciju, manje je bitno. Jedino što će se možda poboljšati jeste zaposlenost u SAD, s obzirom na to da će broj obaveštajaca, vojnika i pripadnika obezbeđenja morati da raste, kako se sigurnost bude smanjivala. Biti globalni hegemon možda zahteva ovakvu vrstu politike. Vojno prisustvo u čak 133 zemlje sveta verovatno je jedan od načina da se svetska dominacija zadrži. Možda nekog jasnijeg plana od gole upotrebe sile na različitim krajevoma sveta i ne mora da bude. Ipak, taj put mora imati kraj. Kako represija bude zaoštravana, zaoštravaće se i otpor. Nema zemlje u kojoj nije bilo tako. Osim možda Kosova, gde je prestonica na dan Klintonovog rođendana redovno oblepljena čestitkama. Ali, niti su sve zemlje Kosovo, niti će svi američki predsednici biti rođeni u leto, kada ljudi nemaju šta pametnije da rade od lepljenja postera sa njihovim likom.
Нема коментара:
Постави коментар