Ubistvo beskućnika u ime prirodne selekcije

U senci zbivanja na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija i dolaska ruskog predsednika Putina, vojne parade i ostalih događaja koji "život znače" poput blamaže modne blogerke, javnosti se potkrala informacija o ubistvu dvojice beskućnika u Raškoj. Ubistvo je izvršio devetnaestogodišnji mladić, skačući im po glavama i udarajući ih martinkama. Tinejdžer koji je izvršio ubistvo bio je skinhed. 

Ako je blamaža modne blogerke dokaz toga da modne blogerke nisu akademici a incident na fudbalskoj utakmici dokaz toga da se Srbi i Albanci ne vole, dolazak Putina je pokazao da Rusija želi još koji popust za svoj biznis u Srbiji. Utisak je da iz navedenih događaja ništa preterano novo nismo saznali. Ipak, ovom činu ubistva dvojice beskućnika čini se, nije pridata gotovo nikakva (značajnija) medijska pažnja upravo zbog toga što bi bavljenje tim događajem dovelo možda do nekog neprijatnog i ne tako široko rasprostranjenog saznanja. 

Dosadašnja saznanja o tome na koga su ustremljeni (naci) skinhedi u Srbiji nisu sezala dalje od Roma ili eventualno Kineza. Dakle usled nepostojanja ostalih podgrupa skinhed pokreta koji uglavnom nisu rasistički nastrojeni, u Srbiji se pripadnici ovog pokreta mogu smatrati rasistima, gotovo stoprocentno. Međutim, kako objasniti napad jednog skinheda na dvojicu beskućnika? U medijima smo već mogli da vidimo navode o tome da je mladić često viđan kako sam luta ulicama i sedi u parku noću. Dakle, napad skinheda na beskućnike objašnjava se tako što to što je momak skinhed, apsolutno nema nikakve veze sa tim što je do smrti izgazio dvojicu beskućnika. Ako je čovek rasista, zašto onda ubi dvojicu koji nisu druge rase, već su samo siromašni? Zato što sam luta ulicama i sedi u parku, ovisnik je o narkoticima, odnosno - čovek nije normalan, reklo bi se.

U čemu je problem sa ovakvim pristupom događaju? Problem  pronalazimo tamo gde je stanovao i u slučaju kada je Anders Brejvik usmrtio 77 ljudi u Norveškoj 2011. godine. S obzirom na to da je ubistvo počinio deklarisani fašista koji je u svoju ideologiju uključio nacizam, cionizam i islmofobiju istovremeno, bilo je brže bolje predočeno da njegov anti - komunizam zbog kog je i upao na ostrvo na kom su se nalazili ljudi iz omladine socijalističke partije, nije imao nikakve veze sa ideologijom. Čovek je jednostavno lud. Ako danas pitate ljude o tom događaju, većina će iz njega apstrahovati ideologiju i sve pripisati ludilu. Upravo tu leži problem sa kojim se i danas suočavamo u slučaju ubistva dvojice beskućnika od strane devetnaestogodišnjeg skinheda u Raškoj.

Najpre, važno je reći da sve vrste fobija (kseno, homo, islamo itd) vuku poreklo iz sociodarvinističkog principa prema kom su jedni pripadnici ljudskog roda manje vredni od drugih, slabiji su i zbog toga njihov nestanak ili porobljivanje nije ništa drugo do prirodna posledica vladavine "zakona jačeg". Ovaj je princip dakle u srži između ostalog i rasizma. "Mi" kao pripadnici više rase, imamo pravo da opstanemo u odnosu na "njih", pripadnike niže rase jer u društvu vladaju zakoni prirode koji počivaju na principu prirodne selekcije. Ako čitamo delove Hitlerovog "Mein Kampfa", videćemo ipak da se kategorije više i niže rase vrlo često zamenjuju kategorijama više i niže klase. Otuda, iz istog izvora možemo videti da je i u slučaju Jevreja kojih se okrivljuje za svo zlo u svetu, po sredi zapravo "jevrejska prevara". Oni, Jevreji, kao niža rasa koja u prirodnoj selekciji treba da nestane ili padne na dno socio - ekonomske lestvice, prevarom su zauzeli vodeća mesta i obogatili se. Jevreji su dakle prevarili sociodarvinističku logiku i uprkos svojoj prirodnoj inferiornosti sebe pozicionirali na mesta koja im ne pripadaju, na mesta više rase / klase. Samoj je logici nacizma ali i uopšteno rasizma, inherentan osećaj klasne uzvišenosti zbog pripadnosti određenoj rasi. Zbog toga je svakom nacisti paralelno sa mržnjom prema Jevrejima i ostalim "nižim" rasama poput Roma ili Slovena, svojstvena i mržnja prema komunistima koji su zapravo sve rase ali i klase, želeli da podvedu pod zakone ravnopravnosti, nasuprot sociodarvinističkim zakonima i odnosima dominacije koji iz njih proizilaze. Stoga, nije ludilo to koje je Brejvika opredelilo da pobije članove i članice socijalističke omladine, već pokušaj da spreči opstrukciju zakona prirodne selekcije od strane jedne političke snage. 

Vratimo se sad na slučaj iz Raške. U prirodnoj selekciji dakle, internacionalno učestvuju nacije pa se iz te trke iz ugla rasiste ili naciste, rađaju inferiorne i superiorne rase. Na unutrašnjem planu, u Hitlerovoj Nemačkoj ali i svuda drugo u današnjem sistemu, socijalni darvinizam proizvodi pobenike i gubitnike, unutar jedne nacije. Rasa na međunarodnom planu, postaje klasa na unutrašnjem. Otuda i rasista ka unutra vrlo često postaje fobičan prema siromašnima jer primenivši zakon prirodne selekcije, oni ne zaslužuju da žive. Izgubili su trku sa jačima od sebe. Iako možda i sam pripadnik niže klase u Srbiji taj je devetnaestogodišnji mladić napravio nešto što se od svakog rasiste očekuje, a to je da se trka i tako utrkujući se, pred sobom uništava slabije. Nije to njegova odluka, to je odluka zakona jačeg.

Šta smo onda doznali iz slučaja ubistva dva beskućnika od strane skinheda? Doznali smo to da se sveprisutni zakon u današnjem sistemu u potpunosti podudara sa zakonima kojima se vodio nacizam. Uspešni nasuprot neuspešnima, borci nasuprot slabićima, snalažljivi nasuprot nesnalažljivima. Saznali smo na jednom stravičnom primeru da sociodarvinizam ne stvara samo sve oštrije klasne i druge raskole, on stvara i mržnju prema onima koji su u tom raskolu ostali nasuprot "pobedncima". Saznali smo i to, da naše liberalno društvo ne samo da nema ništa protiv prirodne selekcije, već joj se divi na isti način kako je to nekada rađeno. Naučili smo da je sa stanovišta današnjice, najmanje lud onaj koga se tako (lažno) predstavlja i da su izgleda ludi oni koji u takvim nazovi - ludacima kakav je ovaj devetnaestogodišnjak, vide odraz društva u kom žive i zakona koji u njemu vladaju.