Stvari se u Bosni i Hercegovini polako odmotavaju. Uspostavljena je narodna institucija plenuma u nekoliko gradova, uključujući i glavni grad Sarajevo. Prvi talas protesta prošao je, sad valja nešto preduzeti. Kao i obično, uvek muku stvara pitanje, " a šta sutra". Bosanci i Hercegovci dali su nam odgovor i na to pitanje, na plenumima se izglasavaju zahtevi, razgovara se o alternativama, dok se istovremeno ne odustaje od ulice, što je jako važno, pogotovo u ovim trenucima koji u odnosu na događanja s početka prošle nedelje mogu da se opišu kao "zatišje". U vreme tog zatišja naravno radi se punom parom, sa obe strane, ili bolje rečeno, na sve tri strane. Ovde naravno ne mislim na tri konstitutivna naroda, već mislim na vlast BiH i njihovu prijateljsku političku klasu u regionu sa jedne, narod BiH sa druge i Evropsku Uniju sa treće strane. Dok su nam ove prve dve strane preokupirale pažnju, možda nije loše da se predoči i šta to radi ova treća strana, s obzirom da je ona u ovom trouglu najmoćniji, a ujedno i jedini veto igrač - u smislu da je u vlasništvu mandata sa apsolutističkim nadležnostima kada se radi o državnom ustrojstvu BiH.
Širim regiona odjeknula je vest o tome da je Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko pre nekoliko dana izjavio da će se, ukoliko nasilni protesti ne prestanu, razmišljati čak i o vojnoj intervenciji EU na području BiH. Treba najpre znati da se u Briselu na tu izjavu gleda u doplomatskim ali i novinarskim krugovima sa određenom dozom podsmeha uz univerzalnu artikulaciu rukom koja govori "onaj tamo je lud". Kažu uz to, i da Incko nije oličenje inteligencije, pa je tako u jednom neformalnom razgovoru Ketrin Ešton rekla da Incko nikada ni od koga nije dobio unstrukcije da tako nešto izgovori, kao i da ne zna otkud mu je tako nešto palo na pamet. Na stranu to što vojne misije EU nemaju prisustvo u više od nekoliko zemalja sveta, te što su vojni kapaciteti EU na izuzetno niskom nivou, ali ovakav scenario svakako nije moguć - pa ni u slučaju neke dalje eskalacije na ulicama BiH. Međutim, to što izjava ovog, kako ga po Briselu nazivaju "ne baš najinteligentnijeg diplomate" ne predstavlja ništa drugo do budalaštinu zvaničnika koji bi sebi da prida veći značaj od onog koji ima, ne znači da treba da budemo bezbrižni.
U razgovoru koji sam imao sa jednim bivšim nemačkim parlamentarcem, inače članom nemačkog SPD-a, vrlo jasno mi je stavio do znanja da EU ne namerava da se preterano meša u proteste, kao i da su oni usmereni protiv korumpiranih političara, ako se, kako mi je rekao "u BiH uopšte i može govoriti o postojanju politike". Nakon što sam mu najpre rekao da je BiH paradigma za ono kako se politika inače vodi i to ne samo na Balkanu, te da je samo specifičnost društvene strukture dovela do ovakvih posledica, odgovorio je da je to sad i manje važno od toga da bosanski protesti mogu sada otići u "krivom pravcu". Upitavši ga koji je to "krivi pravac" odgovorio je da je to pravac socijalne države. Iako je činjenica da ovim nije hteo reći da je socijalna država loš model po sebi, već da je u bosansko - hercegovačkom kontekstu ona nemoguć scenario. Prema iskustvu koje Evropa ima sa ovim modelom, on se naravno pokazao kao "skup" i priuštiv samo u onim državama koje sebe smatraju bogatim. Iz evropske perspektive, BiH, kao ni ostale države sa evropske periferije, svakako nisu u stanju da paralelno obezbede ekonomski rast i socijalnu državu. Iako se dakle ne slažu sa politikama koje vode elite u BiH, za njih bi evidentno još pogubnije bilo to da se BiH okrene socijalnom modelu jer smatraju da bi to odvelo zemlju u novu krizu. Ta kriza bi za Evropsku Uniju značila dve stvari: dodatno opterećenje s obzirom na to da bi bilo pitanje vremena kada bi se kriza proširila na čitav Balkan (već sad postoje naznake da je i taj scenario moguć) i drugo, smanjenje kupovne moći konzumera luksuznih roba na kojima EU prilično profitira od periferije. Put socijalnog modela državnog uređenja, ne bi nužno značio smanjenje kupovne moći stanovništva u celini, ali bi svakako podrazumevao jednakiju preraspodelu državnog novca, kao i onemogućavanje bogaćenja jednih na račun drugih. Kao što nam je poznato, države članice EU ne guraju na Balkan multinacionalke koje opslužuju nižu i srednju klasu, već visoku - otuda na Balkanu nema, primera radi, prehrambenih lanaca kao što su Aldi ili Lidl. U svojim zemljama, države članice tako stvaraju i održavaju srednju klasu, dok je na periferiji uništavaju. Kod kuće imaju tržište za jedne, na periferiji za druge svoje proizvođače. Strah od širenja nekakvog neojugoslovenstva, pored svega toga i da ne pominjemo. Četnici, ustaše i balije dakako su i dalje prihvatljiviji partneri od nekog, nedajbože neokomunističkog fronta na Balkanu. Otuda bolje i Bosna kao siguran dom za etno-polise, nego li složna multi-etnička Bosna koja ima otklon prema kapitalizmu.
Šta EU namerava da učini? Danas smo u medijima mogli da pročitamo da Stefan File diže ruke od implementacije presude u slučaju Sejdić - Finci. Iako ovo napravljeno da izgleda kao da se File iznervirao pa digao ruke od svega, još je pre nekoliko dana ovde u Briselu to najavljeno kao moguća strategija za sprečavanje širenja socijalnog bunta u BiH, a time i na celom Zapadnom Balkanu. U neformalnim krugovima moglo se čuti da će se kočnica za početak pristupnih pregovora jednostavno ukloniti sa puta, jer je Evropskoj Uniji sve jasnije kakvu je glupost napravila sa insistiranjem na implementaciji Sejdić - Finci pre daljih koraka u EU integraciji. Plan je da se zapravo BiH dodeli neki vid "specijalnog statusa", koji još uvek ne bi bio status kandidata za članstvo, ali koji bi predstavljao korak napred ka članstvu. Ovakav bi potez u potpunosti bacio senu na nedavna zbivanja, pa bi ljudi u BiH pomislili bi kako su ipak nečemu doprineli. Ipak, kao i u slučaju Srbije ili bilo koje druge zemlje u regionu, ubrzo bi bilo jasno da nekakav sporazum ili novi status zemlje u procesu pridruživanja ne bi imao nikakvog značaja za život naroda. Do tada bi se ipak, mogao uspostaviti čvršći politički poredak koji bi bio garant stabilnosti u uslovima socijalne bede. Kako BiH nije unitarna država, te je sastavljena iz tri konstitutivne etničke skupine, cilj bi bio da se u svakoj od te tri skupine obezbedi po jedan jak lider (proevropski) koji će po principu etno-politike i dalje držati kontrolu nad eksploatisanima, što od strane njih samih, što od strane EU i njenih članica (dakle Dodika se takođe pušta niz vodu jer je postao previše bahat). Cilj je dakle zadržavanje postojećeg državnog ustrojstva kako bi se sprečili socijalni nemiri, koji mogu odvesti čitav region daleko od EU, odnosno plodnog tla na kom EU obrće profit. Zbog toga, uprkos i nekim najavama iz EU da će se morati menjati ustav, on ne bi odražavao ništa drugo do Dejton posle Dejtona. Oni vide naravno da ovako ne ide, ali će učiniti da sve nastavi ići onom putanjom koju je zacrtao važeći ustav.
Zbog svega ovoga, ambasador BiH u Briselu gotovo da i ne pominje proteste. Akcenat je od strane elite u BiH, kao i evropske birokratije, na tome šta EU može ponuditi Bosni kako bi sprečila socijalne nemire. U Srbiji je ovo upalilo sa datumom za otpočinjanje pregovora, pa su tako uprkos preteškoj socijalnoj situaciji i dalje najvažnije teme performansi Aleksandra Vučića (od hapšenja Miškovića do spašavanja deteta iz snežne oluje), umesto gorućih egzistencijalnih tema. Ono što narod BiH ne sme dozvoliti jeste da se plamen ugasi. Ako se kojim slučajem dogodi da iz EU stigne nekakav "ohrabrujući signal", to će biti znak da se krenulo sa Dejtonom posle Dejtona. Na narodu je da na ovo odreaguje u skladu sa renomeom koji je stekao u prethodnim danima, dajući primer svim obespravljenima širom regiona, kako se treba boriti za svoju zajednucu i sve njene članove i članice, podjednako.
Širim regiona odjeknula je vest o tome da je Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko pre nekoliko dana izjavio da će se, ukoliko nasilni protesti ne prestanu, razmišljati čak i o vojnoj intervenciji EU na području BiH. Treba najpre znati da se u Briselu na tu izjavu gleda u doplomatskim ali i novinarskim krugovima sa određenom dozom podsmeha uz univerzalnu artikulaciu rukom koja govori "onaj tamo je lud". Kažu uz to, i da Incko nije oličenje inteligencije, pa je tako u jednom neformalnom razgovoru Ketrin Ešton rekla da Incko nikada ni od koga nije dobio unstrukcije da tako nešto izgovori, kao i da ne zna otkud mu je tako nešto palo na pamet. Na stranu to što vojne misije EU nemaju prisustvo u više od nekoliko zemalja sveta, te što su vojni kapaciteti EU na izuzetno niskom nivou, ali ovakav scenario svakako nije moguć - pa ni u slučaju neke dalje eskalacije na ulicama BiH. Međutim, to što izjava ovog, kako ga po Briselu nazivaju "ne baš najinteligentnijeg diplomate" ne predstavlja ništa drugo do budalaštinu zvaničnika koji bi sebi da prida veći značaj od onog koji ima, ne znači da treba da budemo bezbrižni.
U razgovoru koji sam imao sa jednim bivšim nemačkim parlamentarcem, inače članom nemačkog SPD-a, vrlo jasno mi je stavio do znanja da EU ne namerava da se preterano meša u proteste, kao i da su oni usmereni protiv korumpiranih političara, ako se, kako mi je rekao "u BiH uopšte i može govoriti o postojanju politike". Nakon što sam mu najpre rekao da je BiH paradigma za ono kako se politika inače vodi i to ne samo na Balkanu, te da je samo specifičnost društvene strukture dovela do ovakvih posledica, odgovorio je da je to sad i manje važno od toga da bosanski protesti mogu sada otići u "krivom pravcu". Upitavši ga koji je to "krivi pravac" odgovorio je da je to pravac socijalne države. Iako je činjenica da ovim nije hteo reći da je socijalna država loš model po sebi, već da je u bosansko - hercegovačkom kontekstu ona nemoguć scenario. Prema iskustvu koje Evropa ima sa ovim modelom, on se naravno pokazao kao "skup" i priuštiv samo u onim državama koje sebe smatraju bogatim. Iz evropske perspektive, BiH, kao ni ostale države sa evropske periferije, svakako nisu u stanju da paralelno obezbede ekonomski rast i socijalnu državu. Iako se dakle ne slažu sa politikama koje vode elite u BiH, za njih bi evidentno još pogubnije bilo to da se BiH okrene socijalnom modelu jer smatraju da bi to odvelo zemlju u novu krizu. Ta kriza bi za Evropsku Uniju značila dve stvari: dodatno opterećenje s obzirom na to da bi bilo pitanje vremena kada bi se kriza proširila na čitav Balkan (već sad postoje naznake da je i taj scenario moguć) i drugo, smanjenje kupovne moći konzumera luksuznih roba na kojima EU prilično profitira od periferije. Put socijalnog modela državnog uređenja, ne bi nužno značio smanjenje kupovne moći stanovništva u celini, ali bi svakako podrazumevao jednakiju preraspodelu državnog novca, kao i onemogućavanje bogaćenja jednih na račun drugih. Kao što nam je poznato, države članice EU ne guraju na Balkan multinacionalke koje opslužuju nižu i srednju klasu, već visoku - otuda na Balkanu nema, primera radi, prehrambenih lanaca kao što su Aldi ili Lidl. U svojim zemljama, države članice tako stvaraju i održavaju srednju klasu, dok je na periferiji uništavaju. Kod kuće imaju tržište za jedne, na periferiji za druge svoje proizvođače. Strah od širenja nekakvog neojugoslovenstva, pored svega toga i da ne pominjemo. Četnici, ustaše i balije dakako su i dalje prihvatljiviji partneri od nekog, nedajbože neokomunističkog fronta na Balkanu. Otuda bolje i Bosna kao siguran dom za etno-polise, nego li složna multi-etnička Bosna koja ima otklon prema kapitalizmu.
Šta EU namerava da učini? Danas smo u medijima mogli da pročitamo da Stefan File diže ruke od implementacije presude u slučaju Sejdić - Finci. Iako ovo napravljeno da izgleda kao da se File iznervirao pa digao ruke od svega, još je pre nekoliko dana ovde u Briselu to najavljeno kao moguća strategija za sprečavanje širenja socijalnog bunta u BiH, a time i na celom Zapadnom Balkanu. U neformalnim krugovima moglo se čuti da će se kočnica za početak pristupnih pregovora jednostavno ukloniti sa puta, jer je Evropskoj Uniji sve jasnije kakvu je glupost napravila sa insistiranjem na implementaciji Sejdić - Finci pre daljih koraka u EU integraciji. Plan je da se zapravo BiH dodeli neki vid "specijalnog statusa", koji još uvek ne bi bio status kandidata za članstvo, ali koji bi predstavljao korak napred ka članstvu. Ovakav bi potez u potpunosti bacio senu na nedavna zbivanja, pa bi ljudi u BiH pomislili bi kako su ipak nečemu doprineli. Ipak, kao i u slučaju Srbije ili bilo koje druge zemlje u regionu, ubrzo bi bilo jasno da nekakav sporazum ili novi status zemlje u procesu pridruživanja ne bi imao nikakvog značaja za život naroda. Do tada bi se ipak, mogao uspostaviti čvršći politički poredak koji bi bio garant stabilnosti u uslovima socijalne bede. Kako BiH nije unitarna država, te je sastavljena iz tri konstitutivne etničke skupine, cilj bi bio da se u svakoj od te tri skupine obezbedi po jedan jak lider (proevropski) koji će po principu etno-politike i dalje držati kontrolu nad eksploatisanima, što od strane njih samih, što od strane EU i njenih članica (dakle Dodika se takođe pušta niz vodu jer je postao previše bahat). Cilj je dakle zadržavanje postojećeg državnog ustrojstva kako bi se sprečili socijalni nemiri, koji mogu odvesti čitav region daleko od EU, odnosno plodnog tla na kom EU obrće profit. Zbog toga, uprkos i nekim najavama iz EU da će se morati menjati ustav, on ne bi odražavao ništa drugo do Dejton posle Dejtona. Oni vide naravno da ovako ne ide, ali će učiniti da sve nastavi ići onom putanjom koju je zacrtao važeći ustav.
Zbog svega ovoga, ambasador BiH u Briselu gotovo da i ne pominje proteste. Akcenat je od strane elite u BiH, kao i evropske birokratije, na tome šta EU može ponuditi Bosni kako bi sprečila socijalne nemire. U Srbiji je ovo upalilo sa datumom za otpočinjanje pregovora, pa su tako uprkos preteškoj socijalnoj situaciji i dalje najvažnije teme performansi Aleksandra Vučića (od hapšenja Miškovića do spašavanja deteta iz snežne oluje), umesto gorućih egzistencijalnih tema. Ono što narod BiH ne sme dozvoliti jeste da se plamen ugasi. Ako se kojim slučajem dogodi da iz EU stigne nekakav "ohrabrujući signal", to će biti znak da se krenulo sa Dejtonom posle Dejtona. Na narodu je da na ovo odreaguje u skladu sa renomeom koji je stekao u prethodnim danima, dajući primer svim obespravljenima širom regiona, kako se treba boriti za svoju zajednucu i sve njene članove i članice, podjednako.
Нема коментара:
Постави коментар