Mozemo do dugo u noc 2050. godine debatovati oko metoda klasne borbe, ispravnih sa jedne ili ucinkovitih sa druge strane. Drugarice i drugovi koji misle da je vanparlementarna borba ispravnija od parlamentarne u datim okolnostima su u pravu. Oni koji sa druge strane, smatraju da je parlamentarna borba potencijalno ucinkovitija i moze napraviti razliku na nivou pojedinca u kracem roku, takodje su u pravu. Sta vredi penzionerima to sto smo mi u pravu kada kazemo da na izborima nemamo izbora. Dve hiljade dinara njima znaci egzistenciju, a ako ce neka vlada smanjivati deficit kroz oporezivanje crkve a druga preko rezanja penzija - to nama nista nije ni blizu radikalnog, ali njima je jako blizu egzistencije.
Raduje me, a verujem da to uvidjaju i ostali drugovi i drugarice, da smo svi zajedno nekako politicki sazreli i da smo mozda i dalje na margini, ali ne patimo vise (vecina nas, verujem) od decjih bolesti levice. Saborci iz Marx 21 organizovali su debate izmedju ostalog i oko pitanja uclanjenja u Levicu Srbije, saborci iz CPE nekoliko okruglih stolova na razne teme koje se ticu svih nas. Siri front levice u Srbiji postao je konstruktivan (da ne nabrajam sada organizacije, podjednako mislim na sve), razlike postoje ali se one sve vise razumeju kao neizbezno a mozda i neophodno I dragoceno bogatstvo kritickog uma ljudi na levici.
Uprkos tome sto sam i sam sklon neglasanju (http://filipbalunovic.blogspot.it/20…/…/zasto-ne-glasam.html) ja bih na ovim izborima glasao za Levicu Srbije. Nisam mislio da treba u tu partiju uci, a mislim i da ona ima prilicno strukturnih nedostataka. (http://filipbalunovic.blogspot.it/2016/04/glasanje-u-serifatu-srbija-pred.html). Medjutim, neki koji su nam politicki vrlo bliski usli su u partiju, a mnogi medju nama su je javno podrzali. Zbog toga mislim da se glasanje ovog puta moze opravdati verom u borbu na dva fronta - parlamentarnom i izvanparlamentarnom. Do sada nije bilo nikoga ko bi parlamentarno mogao da u javnom diskursu krci put ka vecoj prijemcivosti i prepoznatljivosti ideja nas izvan parlamentarne borbe. Ne tvrdim da je Levica Srbije bas ta snaga koja to moze uciniti - ali je u poslednjih 25 godina prva partija o cijem statusu unutar sireg levog fronta se makar pokrenula debata.
Kao sto sam napomenuo u prethodnom tekstu za LMD o "Glasanju u šerifatu", otpor i promena ne počinju izborima. Možda bi glas za Levucu Srbije međutim, mogao postati ne tačkom - već momentom okupljanja širokog levog fronta. U pravu ćemo biti s moje tačke gledišta i ako glasamo i ako ne glasamo, ali pravo pitanje je - hoćemo li biti bliži cilju ako glasamo, ili ako ne glasamo?
Нема коментара:
Постави коментар