субота, 23. фебруар 2013.

Neoliberal na rendgenu

Nedavno objavljen tekst u kom jedan predavac sa univerziteta u Kijevu i Vilnusu izjednacava fasizam i komunizam, govoreci da su oba "podvrste kolektivizma" i da je njihovo razdvajanje produkt socijalisticke, pa cak i socijaldemokratske kontrole obrazovanja, navelo me je na pisanje jos jednog bloga. U daljem tekstu, kao reakciju na ovu "zanimljivost iz sveta", pokusacu da stavim na rendgen mladoga neoliberala danas. Opovrgavanje tvrdnje da su fasizam i komunizam "dva brata rodjena", ostavicu ipak samom autoru, kako mu ne bih pokvario uzitak, da jednoga dana, sam sebe ispravi.

Neoliberal je za demokratiju. On se gnusa nad svakom vrstom autoritarizma, jednopartizma ili jednoumlja. Politicki pluralizam, kao i sloboda mnisljenja je ono za sta se zalaze.
Ipak, nije bas pozeljna demokratija u kojoj postoji mogucnost da  demokratski, na izborima, na vlast dodje bilo koja druga opcija osim one koju Tariq Ali naziva "ekremni centar". On je demokrata, ali samo do odredjene granice. On smatra da pluralizam ideja moze postojati sve dotle dokle ne postoji opasnost od toga da dodje do zamene na prestolu dominantne ideje u drustvu. Ovo smo vise nego jasno mogli da vidimo na primeru poslednjih izbora u Grckoj, u kojoj je leva koalicija Siryza satanizovana u gotovo svim zapadnim medijima, nazivana lenjinisticko - marksistickom organizacijom koja ce grcki narod vratiti u izolaciju. Sama pomisao da bi visedecenijska vlast centralnih PASOK-a i Nove demokratije bila zamenjena vlascu jednom ovakvom opcijom, suspendovala je demokratiju, kako bi se postiglo nesto sto je od sustinskijeg znacaja za grcki narod od demokratije - opstanak na vlasti "ekstremnog centra" i nastavak socio - ekonomskog raslojavanja.

Neoliberal je multikulturalista. On je za zastitu razlicitosti. Svako ima pravo da bez obzira na svoju nacionalnu, etnicku, seksualnu ili religijsku opredeljenost uziva ista prava kao i svi ostali gradjani unutar drustva. Diskriminacija po osnovu bilo koje od navedenih delova identiteta nije prihvatljiva i javno se osudjuje. Moderno doba ne trpi ove vrste podela, svi smo mi jednaki i imamo priliku da svoje ekonomsko i svako drugo blagostanje ostvarimo kroz ispoljavanje preduzetnickog duha, te marljivim radom dodjemo do svog cilja. Ipak, on nije multikulturalista bas do kraja.
Prvo, multikulturalizam dovodi u pitanje sustinske premise liberalizma kao doktrine, tj. nacionalne drzave kao tvorevine unutar koje bi interes svakog pojedinca trebalo da bude ispunjen. Ono sto je ovde od sustinske vaznosti, jeste to da se bilo koja vrsta politickog, ili kako se to u liberalnoj tradiciji naziva "demokratskog" konsenzusa, moze postici jedino ako je drustvo homogenizovano. Ta homogenizacija postize se spustanjem svih razlicitosti na individualni nivo, tj. njihovim svodjenjem na privatnu sferu, dok javna sfera sluzi za stapanje svih tih razlicitosti u jedinstveni, pre svega nacionalno odredjeni identitet. Tako je jos  i John S. Mill znao da je vestminsterski model liberalne predstavnicke demokratije u sustoj suprotnosti sa multikulturalnim drustvom. To znaju naravno i svi moderni autori poput Habermasa, koji takodje u vezi sa ovim pise da liberalne demokratije sebi ne mogu dozvoliti uzdizanje razlika u identitetima na nivo ustava, tj. na nivo javne sfere, jer bi to znacilo momentalni raskid sa liberalizmom. Najocigledniji primeri za ovu hipokriziju svakako se ticu (anti)imigranskih politika u liberalnim demokratijama, ali sad za to nemamo vremena, jer se nas neoliberal unervozio, kaze nervira ga ovaj rendgen.

Neoliberal je za slobodno trziste.  Otvaranje granica, slobodan protok kapitala, roba, usluga i radne snage omogucice razvoj svih. Sto manje trgovinskih barijera to bolje. Svaka vrsta protekcionizma predstavlja pretnju po ekonomski razvitak. Videli smo sta znaci protekcionizam na primeru Sovjetskog saveza, dok se sa druge strane zapad razvijao, pa se na kraju i videlo ko je pobedio u Hladnom ratu. Niko nema pravo da regulise trziste koje ima svoje zakone autoregulacije.
Kao i u vecini drugih slucaja, nas neoliberal voli da zaobilazi istinu i to preko pune linije. Prvo, svaki pokusaj da se "zakoni trzista" predstave kao nesto sto nema veze ni sa kakvom ideologijom vec sa necim sto samo po sebi postoji, kao nesto potpuno apoliticno, vise je nego naivan. To je predocavao i Karl Polanyi u "The great transformation" jos 1944, gde govori o tome kako su teorije Davida Rikarda, Roberta Maltusa i Friedrich Hayeka jasni vidovi ideologije, ali i utopije. Zapravo, slobodno trziste ne postoji kao takvo, ono je duboko ispolitizovano i rezultat je odredjenog politickog plana. Radi se o tome da su zapravo najrazvijenije, visoko - industrijalizovane zemlje u nekom momentu odlucile da je njihov stepen razvoja dostigao takav nivo, da sad konacno mogu potpuno (ili vise) da se otvore i pocnu da multiplikuju trgovinski suficit u odnosu na ostatak sveta. Najprotekcionistickija zemlja s kraja 19. veka bila je upravo SAD. Komparativna, ali sto je svakako jos vaznije apsolutna prednost koju visoko razvijene, sada vec i deindustrijalizovane zemlje imaju u odnosu na ostatak sveta, ne mogu proizvesti nista drugo do povecanje razlike u ekonomskoj razvijenosti medju njima.  Cak i u ovom trenutku, udeo  uvoza i izvoza u nacionalnom BDP-u u zemljama poput SAD ili Japana ne prelazi (u slucaju Japana) ili jedva da prelazi (u slucaju SAD) 10%, sto jasno govori da su protekcionisticke mere kojima se "veliki" brane od jaftine robe ili radne snage iz zemalja tzv "treceg sveta" i dalje prisutne, te da se liberalizacija obicno obavlja u oblastima visoke tehnologije, u kojoj "mali" nemaju sanse. Primera radi, na dnevnom nivou, EU izdvaja 2 dolara na ime subvencija po jednoj kravi! Kako je cinjenica to, da u ovom trenutku 40% planete zivi sa dva ili manje dolara dnevno, citiracu Stigliza koji kaze da je "u danasnje vreme isplatljivije biti krava u Evropi, nego ljudsko bice u zemljama treceg sveta".

Neoliberal je antikomunista. On samu ideju marksizma ili komunizma vezuje za autoritarne ili totalitarne rezime 20. veka. Omiljena mu je licnost iz ovog perioda Staljin, pa se tako na svaku kritiku (neo)liberalnog kapitalizma on brani time da je Staljin ubijao politicke neistomisljenike, te ubio vise, jednako ili blizu (brojke variraju od neoliberala do neoliberala) onoliko ljudi koliko i Hitler. On je protiv bilo kakve vrste kolektivizma. Misljenja je da skup individualnih interesa cine celinu koja na kraju dana, proizvodi ispunjenje zajednickog interesa. Radeci na sebi i za sebe, radis za dobrobit zajednice. Zato je komunizam slicniji fasizmu nego sto se misli - sto na teorijskom, to i na empirijskom nivou.
Kao sto smo videli na primeru "neoliberal je multikulturalista", javna sfera u mnogome se razlikuje od privatne. Skup privatnih sfera nikako ne cine javnu sferu, pa tako ni skup individualnih interesa ne moze sacinjavati celinu zvanu kolektivni interes. Javna sfera upravo zato i postoji i ona tezi blagostanju zajednice jer cak i individualizam postoji jedino u sklopu sire zajednice. Dakle, kao sto smo videli u delu "neoliberal je za slobodno trziste", trziste je kao takvo duboko izpolitizovano i dodao bih ovde, predstavlja ispunjenje interesa uskog kruga vlasnika krupnog kapitala, pre nego interese zajednice. Dakle javna sfera i unutar nje institucije koje se, umesto za privatno, brinu za javno dobro, je neophodna kako bi deo slogana francuske revolucije koji glasi "jednakost", bio sproveden. Ispada onda da je komunizam potreban liberalizmu kako bi ispunio sopstveni ideal. Pa neka bude i tako, ako ce to naseg mladog neoliberala, koji je vec na ivici nerava u kabini za rengen, uciniti srecnijim.
Sto se tice izjednacavanja komunizma i fasizma, kako rekoh jos odavno u uvodu, to cu ostaviti samom mladom liberalu da ispravi. Samo cu, s obzirom na to da ne mogu da se susdrzim u potpunosti, podsetiti  na  Zygmunta Baumana i njegovo tumacenje Holokausta. Ukratko, ono sto je glavni deo njegove analize, jeste to da Holokaust nije nastao kao posledica zakazivanja modernizacije i to shvacene na nacin na koji je razumeju liberali u periodu nakon Francuske revolucije. Bice pre, sudeci prema Boumanu, da je tokom Holokausta otkrivena "tamna strana" modernizacije i da ona, bas kao i ona "svetlija" (ako se ona u liberalnom kapitalizmu uopste i moze tako opisati) cini sastavni deo sistema koji je uspostavljen sa razvitkom nacije i njene birokratske strukture (u znacenju koje joj pridaje Max Weber). Fasizam i njegovi produkti, tako nisu shvaceni kao rezultat zakazivanja sistema, vec kao njegov logican proizvod i sastavni deo.

Pobeze nam mladi neoliberal. Kaze ne moze vise da slusa ni samog sebe, a kamoli nas. Dobro je i ovoliko izdrzao...   













Нема коментара:

Постави коментар